Dobro došli/ Šta je novo / Naslovi / Umetnost / Društvo Redakcija / Standardi / Affiliates-Linkovi

NOVO SLOVO

NOVO SLOVO, ČASOPIS ZA KULTURU, UMETNOST I DRUŠTVENA PITANJA

 Society
Društvo

 


 



ODAHNULI SMO - STRUČNA JAVNOST PROTESTVUJE

Novi zakon o kozmetici Evropske Unije je stupio na snagu, a njegovi efekti su prilično mršavi kada govorimo o pozitivnim promenama, a neki efekti se, po mišljenju stručne javnosti mogu smatrati i veoma opasnim. Šta je tu dobro (da krenemo od toga)? Najpre, zaštitnici životinja su odahnuli: zabranjeno je testiranje kozmetičkog proizvoda na životinjama. Uz to, zabranjena je upotreba u kozmetičke svrhe sastojaka životinjskog porekla (ova odredba je koliko dobra toliko i štetna, ali o tome će biti reči kasnije).

Zabrana testiranja kozmetičkog proizvoda na životinjama je logična, dobra i korisna odluka. Naime, kozmetički proizvod je tako dizajniran da se on (proizvod) isključivo aplicira na ljudsku kožu (ili kosu) i ukoliko ne prođe tu vrstu testova (na ljudskoj koži ili kosi) ne treba ga ni stavljati u promet. Takođe, prilikom testova (pre svega alergijskih) ne vrši se direktna aplikacija proizvoda na kožu ili kosu, već se proizvod šalje u certifikovanu instituciju, gde se na kvalifikovan način vrši razređivanje proivoda i standardizuje aplikacioni materijal. Takav materijal se prosleđuje do certifikovane institucije za alergologiju, gde lekari-alergolozi tako razređeni proizvod na poseban način apliciraju na ljudsku kožu. Ukoliko proizvod ima jaka alergijska svojstva, on (proizvod) je dovoljno razređen tako da će na ljudskoj koži da izazove tek blago crvenilo, bez ozbiljnih posledica. Zahvaljujući tome, stručna javnost je pozdravila tu odluku Evropskog zakona. Ne bez ironije, može se reći da Evropska Unija na takav način nije donela nešto novo. Na protiv, već nekoliko decenija, svi ozbiljniji proizvođači svoje proizvode, na već opisani način, testiraju na ljudima a ne na životinjama. Dakle, zakon je samo formalizovao ono što već postoji u praksi. Drugim rečima zakon nije inovantan, nije doneo nešto novo u ovom slučaju.

Odredbe zakona po kojima se zabranjuje upotreba sastojaka životinjskog porekla, kao i zabrana upotrebe etanolskih ekstrakata i Propilen-Glikolskih (PG) ekstrakata i njihovom zamenom sa esktraktima izopropil alkohola, jesu veoma sporne odredbe na koje stručna javnost već nekoliko godina alarmantno upozorava. Ovde ću da iznesem samo neke zamerke koje stručnjaci imaju na ovako donet zakon.

Kozmetička industrija je još pre nekoliko decenija napustila većinu sastojaka životinjskog porekla, zbog toga što su se ti sastojci (ponajviše različiti tipovi kolagena i njegovi derivati) pokazali kao ne-efikasni. Dakle, već pre nekoliko decenija, sastojci životinjskog porekla su se sveli na derivate mleka, pčelinjih proizvoda, ekstrakti placente, holesteroli (kada govorimo o kozmetičkim proizvodima ozbiljnih kuća ovde bismo mogli da završimo listu). Kada govorimo o ekstraktima placente, treba napomenuti da je placenta nešto što životinja (sisar) odbacuje donoseći na svet mladunče. Potom, kada govorimo o holesterolima, oni se ne ekstrahuju od žive životinje, već se ekstrahuju od klanički ubijene životinje za dobijanje konzumnog mesa (životinja je, dakle, ubijena, a da li će se naći na vašem tanjiru ili licu, to je sasvim svejedno). Zahvaljujući ovome (i još nekim drugim odredbama zakona) stručna javnost zaključuje da je aktuelni zakon „kratkovid“ te da je „izrazito politički i birokratski motivisan“ da „previđa argumente struke“ i najzad da „nije u saglasju sa ostalim zakonima Evropske Unije, osobito sa onim zakonima koji regulišu proizvodnju saplemenata.“ Ovde sam izneo samo najblaže negativne kvalifikacije ovog zakona, a postoje i daleko oštrije kvalifikacije stručne javnosti pomenutog zakona. Da pomenem samo jednu kvalifikaciju: “... veoma nestručan i opasan.“

I gle paradoksa! U vreme dok Evropa donosi najkonzeravtivniji zakon o proizvodnji kozmetičkih sredstava, istovremeno donosi i najliberalniji zakon o proizvodnji saplemenata. Sasvim je dovoljno da vi vaš kozmetički proizvod deklarišete kao saplement i kao takvog ga certifikujete, samim time ste dobili pravo da u njega ugrađujete sve ono što kozmetičkom proizvodu nije dozvoljeno. Drugim rečima kazano, kozmetička industija može i dalje da nastavi sa korišćenjem sastojaka životinjskog porekla, ali sada bez ikakvih granica i ograničenja i to mnogo liberalnije no što to najliberalniji svetskih zakoni propisuju (dovoljno je samo da se proizvod deklariše kao saplement). To sada svakako jeste problem sa kojim Evropska birokratija nema kapaciteta da izađe na kraj.

Postoji još jedan bitan problem. Kliničko dokazivanje nekih zdravstvenih saplemenata zaista mnogo košta i to često puta neće da plate ni neke veoma moćne i poznate proizvodne kuće. Nije jedini, ali najvidljiviji primer su kreme i gelovi (i slični preparati) koji se apliciraju kod povreda sportista. Zbog toga, proizvođači takvih preparata to najčešće deklarišu kao: kozmetički proizvod (najčešći naziv je: „sportska krema“). Nekada su sastojci „spotskih“ krema bili (najčešće): ekstrakt placente, holesterol, esencijalna ulja karanfilića i anisa. Danas je to nemoguće, pa se koristi veoma sporna (a u kozmetici dozvoljena) materija: metil salicilat. Problem je u tome što koncentracije metil salicilata u „sportskim“ kremama prelaze čak i dvadeset procenata! Naime, ova hemikalija je relativno mali molekul, koji prilično lako prodire ne samo u kožu već i pod kožu a samim time ulazi u sve naše vitalne sisteme. U kombinaciji sa nekim lekovima, koji se tom prilikom sportistima (ili povređenima) propisuju, taj efekat može da bude životno opasan (zabeleženi su i smrtni slučajevi).

Evropski zakon o proizvodnji kozmetičkih proizvoda je pre svega – birokratski i samim tim veoma uskih vidika. Takav zakon nije donet kao deo celine Evropskog zakonodavstva, već kao da je kozmetika zasebna „država u državi“ ili kao „Mars na Zemlji“ kako to navode stručni kritičari. Potom, takav zakon zabranjuje proizvodnju kozmetičkih proizvoda životinjskog porekla, ali ne zabranjuje promet takvih proizvoda na svom tržištu (jer oblast prometa se reguliše drugim zakonima). Drugim rečima kazano, Evropa je na svom tlu donela zakon koji najdirektnije favorizuje Američku i Japansku kozmetiku na svom tržištu. Takođe, Evropski zakonodavac nije uzimao u obzir aktuelne zakone koji regulišu proizvodnju saplemenata, hrane i nekih drugih proizvodnih grana.

Druga bitna osobina Evropskog zakona o proizvodnji kozmetike jeste činjenica da je taj zakon izrazito – politički. Štaviše, zakon je dvosmerno, ili, možda, višesmerno politički. Nema sumnje da su na zakonodavca imale uticaj razne organizacije za zaštitu životinja (to je jasno, vidljivo i smatram da to nije potrebno dodatno da se tumači). Prema kritičarima zakona, takođe, nema sumnje da je na zakonodavca imao snažan uticaj farmaceutski lobi (zbog čega, na primer, u kozmetičkim proizvodima nije limitirana količina metil salicilata, ali i čitav niz drugih sličnih primedbi). To da farmaceutski lobi ima snažan uticaj na političke prilike, na donošenja i primenu zakona, to je odavno jasno... U slučaju kozmetičke industrije, kako da tumačimo evidentiranu smrtnost od primene preparata sa visokim sadržajem metil salicilata, a da pri tome Evropska Unija ni ne razmišlja o ograničavanju sadržaja te supstance u kozmetičkom proizvodu (u veoma malim količinama metil salicilat štiti, pre svega toaletne vode i misrise, od razaranja koje nastaje pod uticajem sunčevog zračenja).

Supstitucija etanolnih i propilen-glikolskih (PG) ekstarka bilja sa ekstraktima izopropil elkohola (kao i upotreba izopropil alkohola u toaletnim vodama) ravno je farsi. Izopropil alkohol izaziva iste štete koje izazivaju PG ili etanol. Pri tome treba imati u vidu da se koncentracije biljnih ekstrakata u kozmetičkom proizvodu nalaze najčešće na onom nivou koji svodi koncentraciju PG-a ili etanola na jedan do dva procenta (a to su dokazano neškodljive koncentracije). Najzad, najblaže rečeno, izopropil alkohol nije ni izbliza dobar ekstragens kao što je to na primer PG (samim time ekstrakt je znatno siromašniji), a ono što je njegova definitivna mana jeste njegov (opet blago rečeno) – odvratan miris. Da biste pokrili taj neprihvatljivi miris za kozmetičko sredstvo, vi morate u to sredstvo da dodajete adekvatnu količinu mirisnih materija (čitaj: alergena) koje trebaju da pokriju tu neprijatnost. Kakvu tek štetu to proizvodi industriji toaletnih voda teško je sagledati.

Zakon je naravno sporan, ali su takođe sporni i trendovi njegove primene. Budući da su kozmetičkoj industriji u Evropi sada nedostupni izvori životinjskog porekla, ona (industrija) se okrenula ka bilju. Najpre je bila jedna euforija upotrebe „organski“ gajenog bilja. Najnoviji trendovi pokazuju da polako nastaje nova histerija, nova pomama a to je – upotreba samoniklog bilje iz prirode. Osobito su popularne retke i ugrožene biljne vrste. Primera radi, kada je otkrieno da jedna vrsta divljeg narcisa ima izvanredno dejstvo na kožu, nije otpočeto sa procesom njegove kultivacije i uzgajanja za potrebe kozmetičke industrije, već je on nemilosrdno uziman od prirode (njegova lukovica je bila važna) tako što je istrebljivan. Danas se može reći da ta vrsta divljeg narcisa, koji nije bio ubrajan u ugrožene vrste, sada je alarmantno ugrožen i veoma su retke zemlje u kojima on još uvek raste. Priča o divljem narcisu je samo ilustracija onoga što nam se upravo događa. Naime u poslednje vreme broj biljnih vrsta koje sasvim nestaju raste geometrijskom progresijom. Bez obzira što su neke vrste zaštićene, one se i dalje prikupljaju nemilosrdno i time zatiru. Na mnogim kozmetičkim proizvodima danas piše da su „potpuno prirodni“ da su „darovi prirode“ i slično. Ove slogane ubuduće čitajte kao: pustošenje prirode, ili, pak, kao otimanje od prirode. Najzad nije sve što je „potpuno prirodno“ istovremeno i neškodljivo. Popijte čaj od bunike (čini se katakad da po neki zakonodavci to i piju), to je sasvim prirodno, ali će vam sasvim sigurno biti veoma loše od toga. Biljke ne puštaju glas kada ih sakupljači pribiraju (čitaj: ubijaju i istrebljuju), tako da one nestaju tiho, nečujno, zbog potpunog nemara ljudi i zakonodavaca. Organizacije za zaštitu biljnih vrsta su takođe tihe, neuticajne i ljudi ne mare mnogo za njih. Biljka kada nestaje, kako rekoh, nečujna je, pa valjda zbog toga ljudi (ili apsolutna većina) i ne mari mnogo za njih. Tek kada primetimo da su neke vrste nestale, onda „žalimo“ za njima, a tada je već sve kasno.

Kada govorimo o sastojcima životinjskog porekla tada isključivo govorimo o sastojscima dobijenim od gajenih životinja iz klanične industrije ili iz pčelarstva (ne postoji više upotreba sastojaka od divljih i retkih životinja – primera radi, odavno je zabranjeno korišćenje sastojaka od mošusnog govečeta za parfimerijsku industriju). Kada govorimo o biljnim sastojcima, podaci su upravo suprotni i poražavajući. Da li će društva za zaštitu životinja da shvate jednog dana da su biljke daleko ugroženije vrste – verovatno hoće, ali kasno.         

                                     Nikola Kitanović                      

Top  ©2000-2008 NovoSlovo All Rights Reserved, Sva prava su zaštićena